Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

I strani arheolozi na našim nalazištima

Strana ulaganja u domaću arheologiju predviđaju istraživanja na tri godine, u ponedeljak ozvaničavanje saradnje na projektu o matalurgiji

kul-iskopine1.jpg
Neki od nađenih alata

JEDNA od najvećih stranih investicija uloženih u srpsku arheologiju tiče se početaka rada na projektu „Razvoja metalurgije u Evroaziji“. Saradnja inostranih i domaćih arheologa biće ozvaničena u ponedeljak u Narodnom muzeju skupom kome će prisustvovati prof. Stiven Šenen, direktor UKL Instituta za arheologiju iz Londona, prof. Tilo Reren sa istog instituta, prof. Ernst Pernicka, direktor Centra za arheologiju iz Manhajma, dr Ben Roberts, sa Univerziteta u Duramu, Julka Kuzmanović Cvetković, direktorka Narodnog muzeja iz Toplice...

Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke.
Rana metalurgija Balkana intrigira naučnike već čitav vek, počev od otkrića metalnih predmeta u Pločniku kod Prokuplja, velikom naselju vinčanske kulture. Pred istraživačima je pitanje: da li je čovek baš na Balkanu, na teritoriji današnje Srbije, došao do jednog od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u ljudskoj istoriji? I, da li je baš tu stekao moć da potpuno transformiše materiju?
Rana metalurgija pokrenula je lavinu ekonomskih, društvenih i kulturnih promena i zauvek izmenila svet.
Trogodišnja istraživanja bi trebalo da odgovore na pitanja gde bi mogao biti veliki metaloprerađivački i trgovački centar vinčanske kulture, gde su prvi rudari kopali rudu i kako su to radili, na koji način su je prenosili i od nje pravili alate. Nepoznanica je takođe da li su postojale prave zanatske radionice i „prodavnice“ za prodaju sekira, čekića, dleta, bakarnog lima...

Izvor: Večernje novosti

Otvoren Tvrđava teatar u Smederevu

Spektaklom „Transicion“ nemačke trupe „Panoptikum“ otvoren je četvrti ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar koji ove godine ima slogan "Pan-teatrikum-bekstvo od ograničenja“

kul-Tvrdjava-teatar0_620x0.jpg

SPEKTAKLOM „Transicion“ nemačke trupe „Panoptikum“ otvoren je četvrti ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar koji ove godine ima slogan "Pan-teatrikum-bekstvo od ograničenja“.
„Ljudi uvek traže sreću a završe u ratu“ jedna je od poruka koju je ovaj teatar preneo publici među drevnim zidinama srednjovekovnog grada. U predstavi su povezani elementi modernog doba i društva sa dugom evolucijom i razvojem kroz vekove. Dok se savremeni glumci suočavaju sa ovim pitanjem u potrazi za srećom, izranjaju figure iz grčkog mita, Kadmos i Tiresija, društvo kroz istoriju prolazi kroz ratove, borbe, ograničavanja...

Zadivljujuća igra među publikom, koja je svoja mesta povremeno morala da ustupa pokretnoj scenografiji teatra, okončana je spektakularnim vatrometom i - višeminutnim aplauzom.

Drugog festivalskog dana, za publiku su otvorene kapije Malog grada na čijoj sceni je izvedena predstava „Kanjoš Macedonović“ Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Vide Ognjenović.
Na festivalu nastupa devet trupa iz četiri evropske zemlje. Na programu je predstava „Bunar“ UK „Vuk Karadžić“ i prošlogodišnja produkcija „Tvrđava teatra“ - „Ja sam vetar“. Tu je i predstava SNP „Priče iz bečke šume“ u režiji Ive Milošević i „Staklena menažerija“ u izvođenju ansambla BDP, kao i predstava „Zbogom SFRJ“ Ateljea 212. Na Gradskom trgu biće izvedene četiri predstave Teatra Irviš iz Beča, u žanru uličnog teatra, a selektorka Branislava Liješević najavila je i komad „Paladini di Franćija“ Teatra Koreja iz grada Leće.

“KAFANA TITINIK“

U petak uveče u Malom gradu igraće se komad „Veče u kafani Titanik“, koji je po tekstovima Ive Andrića režirao Nebojša Bradić, a izvode ga glumci Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, dok je u subotu na programu „Zločin i kazna“ Slovenačkog mladinskog gledališča iz Ljubljane.

Izvor: Večernje novosti

Niška nekropola spremna za publiku

Ranohrišćanska nekropola, stara između 1.500 i 1.600 godina iz kruga ”Benetona” biće u četvrtak javno predstavljena medijima i široj javnosti

kul-nalaziste-nis_620x0.jpg
Otkriće u krugu ”Benetona”

NIŠ - I najnoviji radovi na izgradnji novih proizvodnih pogona kompanije “Beneton Srbija” na lokaciji nekadašnjeg “Niteksa”, potvrdili su da je Niš veoma bogat arheološkim nalazištima. Pored onog na površini, pod zemljom “živi” još jedan grad. A poslednje otkriće niških arheologa u krugu “Benetona” su ostaci ranohrišćanske nekropole, stare između 1.500 i 1.600 godina, koji će u četvrtak biti i javno predstavljeni medijima i široj javnosti.

- Do ovog otkrića došlo se početkom jula. Prilikom kopanja temelja nekropolu su slučajno otkrili građevinski radnici koji su o tome obavestili odgovorne u “Benetonu”, a oni nas - kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Mile Veljković.
Građevinski radovi u tom delu su odmah prekinuti, a posao su dalje preuzeli arheolozi. Do sada je otkriveno 15 grobnica i zidanih grobova, ali se pretpostavlja da ima još grobnih celina.

- Očigledno je reč o delu ogromne nekropole u Jagodin mali, jer su pronađene grobnice u nizu, plitke, na manje od pola metra dubine. Pronašli smo i jedan zanimljiv konstrukcijski nalaz grobnice, ali to tek treba da ispitamo - kaže Toni Čerškov, arheolog u niškom Zavodu.
Arheolozi su zaključili da je na desnoj obali Nišave bogato nalazište. Poslednja otkrića su to i potvrdila, ali i nametnula pitanje šta se se još krije ispod carskog grada.

Izvor: Večernje novosti

Novi roman Paula Koelja

Proslavljeni brazilski pisac objavio novi roman „Rukopis pronađen u Akri“, priču o Grku, jednom od junaka rukopisa koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez

KUL-KOELJO_310x186.jpg

PROSLAVLjENI brazilski pisac Paulo Koeljo objavio je novi roman „Rukopis pronađen u Akri“.
To je priča o Grku, jednom od junaka rukopisa koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez.
„Razdvajanje fikcije (od stvarnosti) je teško ne samo za pisca. Živimo pod takvim naletom informacija za koje verujemo da su istina, iako je očigledno da nisu“, rekao je Koeljo, a prenosi AFP.
Nova priča, prema rečima pisca, zasnovana je na vrednostima, a vrednosti nikada nisu fikcija. One preživljavaju test vremena, dodao je bestseler-autor koji je u četvrtak obeležio i četvrt veka od pojavljivanja jednog od njegovih najpoznatijih dela - „Dnevnik jednog čarobnjaka“.

„Rukopis pronađen u Akri“ je Koeljov 22. roman, a prethodni poput „Alhemičara“ i „Zahira“, prodati su širom sveta u 140 miliona primeraka i prevedeni na 73 jezika.

Izvor: Večernje novosti

Aranđelovac: Aleja Saramandiću

Skupština opštine Aranđelovac donela je odluku da u čast njihovog zemljaka Živana Saramandića, prvaka Opere Narodnog pozorišta, šetalište u parku Bukovičke banje dobije ime - Aleja Živana Saramandića.

kul-saramandic_310x186.jpg

Skupština opštine Aranđelovac donela je odluku da u čast njihovog zemljaka Živana Saramandića, prvaka Opere Narodnog pozorišta, šetalište u parku Bukovičke banje (od hotela „Staro zdanje“ do paviljona „Knjaz Miloš„) dobije ime - Aleja Živana Saramandića.
Takođe, u okviru Smotre umetnosti „Mermer i zvuci, ubuduće će deo redovnog programa biti posvećen našem velikom umetniku.
Saramandić je rođen 1939. godine u Beogradu, ali je odrastao u Aranđelovcu. U ovom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a potom, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962) dobio poziv da peva u varijeteu „Orfeum“. Od tog trenutka posvetio se pevanju, pod budnim okom jedne od najvećih operskih pevačica toga doba Zdenke Zikove. Na sceni nacionalnog teatra debitovao je četiri godine kasnije ulogom u Verdijevoj „Aidi“. Tokom bogate karijere ostvario je impresivan repertoar u čuvenim operskim delima - „Knez Igor“,“Moć sudbine“, „Faust“, „Nabuko“,“Seviljski berberin“, „Boris Godunov“, „Atila“, „Don Kihot“...

Publika ga je upamtila i kao interpretatora crnačkih duhovnih pesama, ali je posebno volela njegovo izvođenje ruskih narodnih pesama iz Šaljapinovog repertoara. Nastupao je na najpoznatijim scenama, od Boljšoj teatra do Karnegi hola. Partner na sceni kao i u životu, bila mu je operska diva Milka Stojanović. U punoj umetničkoj snazi, nastupao je do poslednjeg daha, 29. januara ove godine.

Izvor: Večernje novosti