Ima gore i od ACTA! Zove se CISPA

Ima gore i od ACTA! Zove se CISPA



Kada je internet zajednica pomislila da od ACTA nema gore, američki kongresmeni došli su na korak do usvajanja rigoroznog zakona nazvanog CISPA.





Ovim zakonom će bilo kakvo poimanje privatnosti na internetu biti praktično ukinuto, a svaki vaš korak moći će da prati "veliki brat" (ali i njegova šira familija).

Američkim Kongresom kruži predlog zakona HR 3523, koji je nazvan i CISPA (Cyber Intelligence Sharing and Protection Act), koji je mnogo gori i opasniji od već osporavanih SOPE, PIPE i ACTA.

To je zakon koji bi trebalo da obezbedi "sajber bezbednost",a koji će, ako bude odobren, vlastima omogućiti apsolutan uvid u svu komunikaciju na internetu.

Internet provajderi i kompanije će morati da vladinim agencijama dostavljaju i sve tražene podatke o korisnicima čim one to zatraže, a sve pod izgovorom borbe protiv sajber terorizma.

Nejasan tekst predloga zakona ostavlja veliki prostor za tumačenje određenih stavki, zbog čega će svaka komunikacija unapred moći da bude okarakterisana kao potencijalna pretnja.

CISPA trenutno ne navodi koje će sve agencije imati pravo da traže te podtake, ali je jasno da će primarni recipijenti biti Nacionalna bezbednosna agencija i DOD Cybercommand.



U predlogu zakona stoji i da će se podaci koristiti u svrhu sajber bezbednosti, "ali i druge svrhe po potrebi".

Pritom, ne predviđa se postojanje nikakave kontrole nad tim ko će sve u tom procesu imati uvid u informacije, kako će se koristiti i kako će se sprečiti zloupotreba.

Protivnici ovog zakona navode da on omogućava da se suspenduju svi drugi zakoni i ograničenja iz sfere građanskog i krivičnog prava.

Ne postoje nikakve restrikcije oko toga koje informacije mogu biti prikupljane, zaustavljene, cenzurisane, izmenjene i korišćene, dokle god postoji tvrdnja da je to motivisano bezbednošću, navode protivnici CISPA.

U Velikoj Britaniji je u toku završna izrada predloga zakona o bezbednosti, koji ide dalje i od CISPA-e i koji će vlastima omogućiti nadzor nad bukvalno svom elektronskom komunikacijom građana.

Za sada je CISPA dobila podršku preko 100 kongresmena i na dobrom je putu da se ubrzo nađe na Obaminom stolu i potpuno promeni internet, ali i ljudska prava, kakve sada poznajemo.

(MONDO)

SAD: Kongres prihvatio CISPA


Izvor: Tportal



Za razliku od SOPA, kontroverzni predlog zakona nije naišao na glasan i jedinstven otpor. Mora još da prođe Senat, a preti mu i veto predsednika.

Beta

Predstavnički dom američkog Kongresa podržao je kontroverzni zakon o nadzoru interneta, odbivši sve glasnije kritike da će time više naštetiti privatnosti Amerikanaca nego pomoći cyber bezbednosti.

Cyber Intelligence Sharing and Protection Act (CISPA) je prihvaćena sa 248 glasova za i 168 protiv, uz podršku demokrata i republikanaca. Prema njenim odredbama, internetske kompanije moći će da predaju poverljive podatke i komunikaciju svojih korisnika bezbednosnim službama američke vlade poput National Security Agency.

Tokom maratonske rasprave koja je prethodila usvajanju zakona kritičari i protivnici su upozoravali kako će poništiti sve zakone o zaštiti privatnosti dosad donesene i dozvoliti vojsci i obaveštajnim službama dosad neviđeno špijuniranje Amerikanaca, piše CNET.

Tako bi mogli da postanu odstupni zdravstveni kartoni, podaci vezani za registraciju oružja, kreditne kartice i slično.

Formalno, CISPA ne bi davala nikakva dodatna ovlašćenja kad je nadzor u pitanju. Ali otvara vrata novoj eri deljenja informacija između kompanija i vladinih agencija, i to s ograničenim nadzorom i zaštitom privatnosti.

Odbijen je niz amandmana kojima bi se blago ograničilo zadiranje u privatnost, dok oni ozbiljniji nisu ni uzeti u obzir. To je podstaklo neke poslanike da nevoljno glasaju protiv, ali na kraju ih nije bilo dovoljno.

Cispu kontroverznom čini odredba po kojoj, bez obzira na bilo koju drugu zakonsku odredbu, kompanije mogu da dele i razmenjuju informacije s Ministarstvom državne bezbednosti, Poreskom upravom, NSA i drugim agencijama. Drugim rečima, poništiće sve dosad usvojene zakone vezane za zaštitu privatnosti na saveznom nivou i nivou pojedinih saveznih država, uključujući i one koji pokrivaju prisluškivanje, medicinske i obrazovne podatke...

Zagovornici zakona tvrde kako je on nužan u zaustavljanju kineske vlade i Rusa pri krađi američkog vlasništva i da štiti privatnost time što vladi brani traženje informacija od privatnog sektora.

Jedna od najvećih razlika u odnosu na SOPA je u tome što je potonji zakonski predlog doživeo poraz zahvaljujući širokom savezu internetskih kompanija i miliona korisnika. Sa CISPA to nije bio slučaj - čak su ju podržale kompanije poput Facebooka, Microsofta, Oraclea, Symanteca, Verizona, AT&T-a, Intela, T-Mobilea, Nokie i Qualcomma.

Verovatno tokom idućih dana možemo očekivati još jednu u nizu globalnih akcija haktivističke grupe Anonymous.

Ovlašćenja CISPA protežu se daleko van internet kompanija i društvenih mreža. Odnose se i na provajdere internet usluga, koji u SAD ionako već prilično dobro sarađuju s vlastima.

Zakon treba još da bude odobren i u Senatu, koji već godinama ne propušta legislativu vezanu za cybersigurnost. Nije isključeno ni da će predsednik Barak Obama na kraju da pribegne vetu.