Pitanja i zadaci iz Hemije

Izgleda da niko nije zainteresovan za hemiju...

Prvobitno napisao Eter

Hajde da te zaposlimo... :agree:

Dakle, objasni mi ovaj zadatak sa svim detaljima., please.

Koliko je cm^3 40% fosforne kiseline [ ro(gustina)=1,25g/cm^3 ] potrebno za pripremanje 400 cm^3 rastvora količinske koncentracije 0,25 mol/dm^3 ?

Ovako:
Procentna koncentracija (40%) bi značila da u 100g rastvora imaš 40 g H3PO4, ODNOSNO:
W=mH3PO4/m rast. tj. W=40g/100g rast.
Količinska (molarna konc.) je:
C=nsupst./Vrast.
nH3PO4=40g/98g/mol, M(H3PO4)=98g/mol
n=0,4082mol
Zatim treba izračunati koliku zapreminu zauzima 100g 40% rastvora H3PO4:
V=m/ro, V=100g/1,25g/cm3, V=80cm3 odnosno 0,08dm3
Sad računamo C:
C=0,4082mol/0,08dm3=5,1025mol/dm3
Kako je tebi pri razblaživanju koncentrovanijeg rastvora (u ovom slučaju 40% rastvora)
broj molova H3PO4 isti kao i u razblaženom (menja se samo zapremina dodatog rastvarača- vode) onda možemo pisati:
n1=n2 odnosno C1V1=C2V2, C=n/V odatle sledi n=C*V,
5,1025mol/dm3*Vx=400ml*0,25mol/L.Dalje je:
Vx (a to je zapremina 40 % H3PO4)=19,60 cm3 40% H3PO4 je potrebno pomešati sa 380,4 ml H2O da bi se dobilo 400 ml 0,25 M H3PO4.
Nadam se da ti je postupak jasan.
Pozdrav

Jao ljudi ja ove godine tek dobijam hemiju i strasno se plasim jel mnogo teska?

Hemija nije preterano teška ali je jedan od zahtevnijih predmeta.Najbitnije je da radiš od samog početka jer se materija višestruko usložnjava tokom godine.Zadatke moraš dobro savladati jer će te stehiometrija i rastvori pratiti i kroz osmi razred.Naravno, koliko će biti naporno zavisi od kvaliteta nastavnika.Ukoliko u tvojoj školi radi loš nastavnik verovatno vas neće ničemu naučiti pa će ostati rupe u znanju koje će se vući i kroz srednju školu.Važno je da koristiš i zbirku i udžbenik iz Hemije.Jasminka Korolija i Ljuba Mandić su napisale stvarno jedan od boljih udžbenika hemije u odnosu na kvalitetne pisane prema evropskim standardima.
Toliko od mene.Pozdrav

Da li neko zna osobine supstance?

Prvo što treba da znaš jeste da kada opisujemo neku supstancu (primer: vazduh, drvo, voda ...) - govorimo o njenim osobinama. (primer: drvo je tvrdo...)
Postoje dve vrste osobina supstanci, a to su: fizičke i hemijske osobine.

Fizičke osobine možemo prepoznati našim čulima...
Fizičke osobine su: ukus, miris, bija, masa, gustina, tvrdoća, temperatura ključanja i topljenja, agregatno stanje ...

Postoje 6 agregatnih stanja, ali vi u osnovnoj školi poznajete i učite samo 3 ( čvrsto, tečno i gasovito ... ) .

Hemijske osobine se ispoljavaju pri uzajamnim dejstvima supstanci, a pri čemu nastaju nove supstance koje menjaju svoj sastav.

Znači, hemijskom promenom supstance nastaje neka nova supstanca, a promenom fizičke osobine supstance ne dešavaju se nikakve promene svojstva supstance, ali se zato menja njen oblik prilikom fizičkih promena.

Primer fizičke promene supstance: Usitni školku kredu ... Ti si tim delovanjem promenila njen oblik, ali ne i njena svojstva. Kreda je i dalje kreda.

Primer hemijske promene: korozija (rđa) ... metal i vazduh su stvorili novu supstancu - rđu ...

izracunaj koliko grama H se dobije u reakciji 3 mol cinka dovoljne kolicine xlorovodonicke kiseline ako je mr jdnako 1