Fudbalski Stadioni

Manuel Fereira

Asunsion, Paragvaj

• Konstruisan: 01.05.1064
• Kapacitet: 20000
• Dimenzije: 104x68m

Stadion Manuel Fereira je fudbalski stadion u Asunsionu, Paragvaj. Ovo je domaći teren Kluba Olimpija i nosi ime nekadašnjeg predsednika kluba Manuela Fereire.
Stadion je otvoren u maju 1964. godine prijateljskom utakmicom između Olimpije i moćnog FK Santosa iz Brazila sa čuvenim Peleom u timu. Ljudi su toliko bili uzbuđeni što će imati prilike da vide slavnog Pelea, da je kapacitet stadiona morao da se proširi. Međutim, baš iz tog razloga, jedan od bedema na kome su stajali ljudi se srušio u toku igre i mnogo ljudi je bilo povređeno tom prilikom. Čim se nesreća dogodila Pele je skočio preko ograde da pomogne ljudima. Srećom bilo je samo lakših povreda tako da se utakmica nastavila, i krajnji rezultat je bio 2 – 2.
Iako je ovaj stadion zvanični “dom” Kluba Olimpije, kada su važne utakmice u pitanju, kao na primer internacionalne utakmice za Kopa Libertadores, ili derbi utakmice protiv svojih starih rivala, kluba Sero Portenjo, ovaj tim koristi stadion Defenzores del Čako jer ima veći kapacitet (48.000).
Stadion nosi nadimak “El Bosque de Para Uno” jer je okružen visokim drvećem što odaje utisak kao da je u šumi (bosque), a “Para Uno” potiče od železničke kompanije koja je nekada saobraćala na mestu gde se danas nalazi stadion.

Marakana

Beograd, Srbija

• Konstruisan: 01.09.1963
• Kapacitet: 55000
• Dimenzije: 110x73m

Stadion Crvena zvezda, popularno Marakana, je stadion fudbalskog kluba FK Crvena Zvezda u Beogradu. Na njemu zvanične utakmice igra i fudbalska reprezentacija Srbije. Kapacitet stadiona je 55.000 gledalaca, a po nekim izvorima 54.000.
Istorija stadiona

Dom kluba se nalazi u ulici Ljutice Bogada na broju 1a. Velelepni sportski objekat, jedan od najvećih na Balkanu, svedok je višedecenijskih uspeha i trijumfa Crvene zvezde.

Zvanično ime stadiona je Stadion fudbalskog kluba Crvena Zvezda, ali većina ga jednostavno zove „Marakana“
Teren sa tribinama koji je prvobitno sagrađen 1927. godine na mestu na kome je danas stadion, pripadao je FK „Jugoslavija“, a sam izgled je bio primeren tom vremenu. Tribine su bile drvene, gledaoci su uglavnom stajali na utakmicama, a kapacitet je iznosio 20 hiljada stajaćih mesta.

Tokom Drugog svetskog rata, FK „Jugoslavija“ se gasi, a osnivanjem FK „Crvena zvezda“, 4. marta 1945. godine, stadion nekadašnje FK „Jugoslavije“ a na kome je današnja „Marakana“, ustupljen je klubu Crvena Zvezda.

27. decembra 1959. godine Crvena zvezda je odigrala poslednju utakmicu na svom starom stadionu. Ekipa Novog Sada bila je rival na oproštaju od dotrajalog igrališta.

Sa njim je otišao i deo fudbalske istorije. Na tom igralištu Moša Marjanović je dao gol Zamori, savladan je Planička, a posle Drugog svetskog rata odigrane su mnoge lepe i uzbudljive utakmice.

Posle oproštajne utakmice stadion je porušen i na njegovim temeljima počeo je da se gradi nov, moderan sportski objekat. Prethodno, da bi se došlo do površine novog terena, 12 metara nižeg od ranijeg, trebalo je da se izbaci preko 350.000 kubika zemlje i 15.000 kubika kamena. Pored velelepnog izgleda, stadion je dobio i u to vreme izuzetnu travu na igralištu, sa drenažom i svim slojevima nepohodnim za "život" travnatog terena.
Kapije novog „fudbalskog hrama“ zvanično su prvi put otvorene 1. septembra 1963. godine, na utakmici koju je Zvezda igrala sa Rijekom (2 : 1), a toj utakmici prisustvovalo je 55 hiljada gledalaca, da bi rekord te jeseni bio zabeležen u derbiju sa Partizanom, kada je na tribinama bilo 74 hiljade duša.

Već naredne godine, kada je izgradnja stadiona potpuno završena, kapacitet je iznosio čitavih 110 hiljada gledalaca! Zbog svoje grandioznosti i velikog kapaciteta, navijači su sa pravom stadion poredili sa tada najvećim na svetu – „Marakanom“ u Rio de Žaneiru. Od tih dana, pa sve do danas, to ime je ostalo sastavni deo priče o Crvenoj zvezdi, a stadion je postao sinonim uspeha i pobeda!

Prvi gol na Zvezdinoj "Marakani" postigao je Trifun Mihajlović, u susretu pionira Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna, predigri prvenstvenog meča sa Rijekom. Prvi zvanični, prvoligaški, pogodak delo je Riječanina Vukoja, dok je prvi gol za seniorski tim Crvene zvezde postigao Dušan Maravić, na istoj utakmici.
Da je stadion Marakana pravi fudbalski hram, najbolje potvrđuje činjenica iz 1975. godine, kada se na njoj okupilo 96.070 navijača na utakmici koju je Zvezda, 23. aprila u okviru polufinala Kupa kupova, igrala sa mađarskim Ferencvarošem (2 : 2).
Prema zvaničnim podacima toliko je gledalaca bilo sa kupljenim kartama, ali se procenjuje da je te aprilske noći, na „Marakani“ bilo prisutno 110 hiljada gledalaca, koliki je tada iznosio i kapacitet stadiona.
Evropska finala na Marakani

Finale Kupa UEFA, 9. maj 1979, Crvena zvezda – Borusija Menhengladbah (1:1), finale Kupa šampiona, 30. maj 1973, Ajaks – Juventus (1:0) i finale Evropskog prvenstva, 20. jun 1976, Čehoslovačka – SR Nemačka (2:2, penalima 5:3)

Prateći modernizaciju fudbalskih objekata i poštujući rigorozne zahteve UEFA-e, u cilju većeg komfora i bezbednosti navijača danas je ta brojka znatno smanjena i postavljanjem stolica na sve četiri tribine, kapacitet stadiona je sveden na 53 hiljade sedećih mesta.
Pet Zvezdinih Zvezda

U okviru stadiona postoje i centralna loža „5 Zvezdinih Zvezda“ koja je iz 5 segmenata, a svaki od njih nosi ime jednog od legendarnih Zvezdinih fudbalera (Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Stojković Piksi), takođe tu se nalazi i VIP 2 loža u kojoj su uglavnom smešteni prijatelji i sponzori kluba. VIP 3 loža je uglavnom namenjena veteranima i ljudima koji su obeležili Zvezdinu istoriju. Da bi stadion bio u rangu sa najkomfornijim sportskim objektima u regionu, napravljena je i posebna VIP galerija sa preko 450 mesta, a nalazi se iznad zapadne tribine, bliže severu.
Novinarska loža, medija centar i Red Star Shop

Za nesmetani rad novinara, kao i radijskih i televizijskih ekipa, tu je tzv. novinarska loža (iznad zapada, ka južnoj tribini) sa kapacitetom od 344 mesta, kao i 7 specijalnih press kabina za potpuni komfor novinara.
Takođe stadion raspolaže i sa modernim medija centrom (jednim od najvećih i najkomfornijih u zemlji) koji se koristi za održavanje konferencija za novinare, sastanaka u okviru kluba, organizacije promocija igrača i sponzora itd.
U okviru stadiona postoje i nekoliko kafića u kojima navijači mogu da se okrepe, kao i prodajni štandovi na samim tribinama gde posetioci mogu da kupe bezalkoholne napitke, kao i navijačke suvenire.

Na zapadnoj tribini stadiona nalazi se i „Red Star Shop“ gde mogu da se kupe zvanični navijački rekviziti kluba, kao i velika „Nike“ prodavnica sponzora, fudbalskog kluba Crvena Zvezda, kompanije „Delta Sport“.

Marakana Brazil

Rio de Ženeiro, Brazil

• Konstruisan: 16.06.1950
• Kapacitet: 88992
• Dimenzije: 110x75m

Stadion Hornalista Mario Filho, ili drugačije stadion Marakana je stadion na otvorenom i nalazi se u Rio de Ženeiru, Brazil. Stadion je u vlasništvu državne vlasti Rio de Ženeira, a nadimak “Marakana” nosi po predgrađu Rio de Ženeira u kome se nalazi.
Otvoren je 1950. godine da bi bio domaćin FIFA Svetskog Kupa. Od tada se koristi uglavnom za fudbalske utakmice između najvećih fudbalskih klubova Rio de Ženeira, uključujući Botafago, Flamengo, Fluminense i Vasko da Gama. Na njemu se takođe održavaju i brojni koncerti i druge sportske manifestacije. I
ako je broj ljudi na stadionu na finalnoj utakmici FIFA Svetskog Kupa 1950. godine iznosio 199.854 gledalaca, danas stadion ima kapacitet od 88.992 sedišta. Ovaj stadion je ostao najveći stadion u Južnoj Americi bez obzira što je kapacitet smanjen. Marakana će biti domaćin Finala Svetskog Kupa 2014. godine, i tako će, pored stadiona Asteka u Meksiko Sitiju, postati drugi stadion koji će dva puta biti domaćin najvažnije fudbalske utakmice.
Pored ovoga, stadion će i 2016. godine biti centar svečanog otavarnja i zatvaranja Olimpijskih Igara, a na njemu će se igrati fudbalske utakmice.

Mario Rigamonti

Breša, Italija

• Konstruisan: 1928
• Kapacitet: 27547
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Mario Rigamonti je fudbalsko igralište u Breši, u Italiji. Ovo je domaći teren fudbalskog kluba Breša Kalčo.
Stadion je sagrađen 1928. godine, i prima 27.547 navijača.

Mark Antonio Bentegodi

Verona, Italija

• Konstruisan: 1963
• Kapacitet: 39211
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Mark Antonio Bentegodi je stadion u Veroni, Italiji. Sedište je oba fudbalska kluba : Kjevo Verona iz Serije A i Helas Verona iz Prve italijanske lige.
Otvoren je 1963. godine, kao vrhunsko umetničko delo i jedan od italijanskih najboljih građevina, i naizgled je prevelik za taj tim (Helas) koji je u zadnjih 35 godina većim delom proveo u Seriji B. Renovacije koje su se vršile na njemu pred FIFA Svetski Kup 1990. uključivale su krov koje pokriva sva sedišta, poboljšanu preglednost, povezanost i usluge javnog prevoza.
Poslednjih godina, ulazak Kjeva u Seriju A, podelio je grad na dve manje grupe navijača koji su žestoki rivali, veoma odanih svojim timovima. Danas se Kjevo neprestano bori da opstane u Seriji A, dok Helas Verona igra u nižoj grupi nakon što je 1985. godine osvojila Skudeto.

Marsel Pikot

Tomblan, Francuska

• Konstruisan: 1926
• Kapacitet: 20087
• Dimenzije: 105x68m

Stradion Marcel Picot je fudbalski stadion smešten u Tomblanu, Francuskoj. Izgrađen je 1926. godine, i domaći je teren fudbalskog tima AS Nansi.
Stadion je bio potpuno rekonstruisan iz temelja i otvoren je 2003. godine. Sada stadion ima kapacitet takav da može da primi 20087 ljudi.

Matusa

Frasinone, Italija

• Konstruisan: 1932
• Kapacitet: 9680
• Dimenzije: 100x65m

Stadion Komunale Matusa je višenamenski stadion u Frosinonu, Italija. Trenutno se koristi uglavnom za fudbalske utakmice i domaći je teren Frosinone Kalča.
Stadion može da primi 9.680 ljudi.

Mediteraneo

Almeria, Španija

• Konstruisan: 2004
• Kapacitet: 22000
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Mediteraneo je višenamenski stadion u Almeriji, Španija. Trenutno se najviše koristi za fudbalske utakmice i domaći je teren fudbalskog tima UD Alemira, ali se teren koristi i za atletiku.
Ovaj stadion je bio domaćin Mediteranskih Igara 2005. godine. Stadion ima kapacitet za 22.000 ljudi, a izgrađen je 2004. godine.

Mercedes Benz Arena

Štutgart, Nemačka

• Konstruisan: 1933
• Kapacitet: 58000
• Dimenzije: 105x68m

Mercedes-Benc Arena je stadion smešten u Štutgartu, Nemačka. Ovaj stadion se zvao Nekerstadion, po obližnjoj reci Neker sve do 1993. godine, a između 1993. godine i jula 2008. zvao se Gotlib – Daimler Stadion. Međutim u sezoni 2008 – 09, stadion je preimenovan u Mercedes Benz Arenu, počevši sa prijateljskom utakmicom u predsezoni protiv Arsenala, 30. Jula 2008. godine.
Istorijat

Stadion je prvobitno bio izgrađen 1933. godine po nacrtu nemačkog arhitekte Paula Bonaca. Po izgradnji, dobio je ime “Adolf – Hitler - Kompfban”. U periodu od 1945 – 1949 zvao se Stogodišnji stadion i koristile su ga američke trupe da na njemu igraju bejzbol. Kao Nekerstadion, bio je poznat od 1949. godine. Ovo je domaći teren FFB Štutgarta iz Bundeslige (ali i Štutgerter Kikersa kada su igrali u Bundesligi).
Nakon masivne rekonstrukcije kasnih 1980–ih i početkom 1990–ih, koje je delimično finansirao Daimler – Benc, gradsko veće Štutgarta je stadion posvetilo Gotlib Daimleru, jer je ovaj pronalazač testirao i prvi motor i prvi automobil na četiri točka još davnih 1880–ih baš u Štutgartu na putu od Knastata do Untertirkhajma (danss Mercedesštrase). Novi muzej, uprava i fabrika Mercedes – benca su u blizini.
Kapacitet stadiona je sada, nakon preuređenja istočne tribine 2005. Godine, 58000 mesta.
Podeljen je na četiri dela:

• Hojpttribine (glavna tribina), koja je pripijena Mercedes ulici, i koja sadrži VIP lože i sedišta za medije
• EnBW-Tribine (nekada Gegentribine, bukvalno: suprotna tribina), koja se trenutno zove po glavnom sponzoru VFL–a
• Kanštat Kurfe sa leve strane Haupttribine, koja smešta blokove A i B, i na njoj su najposvećeniji domaći fanovi, kao i jedan od dva video zida.
• Untertirkhaijmer Kurfe, desno od Haupttribine, koja smešta fanove gostujućeg tima (C i D blok) i drugi video zid.

Gotlib – Daimler stadion ima jedinstvenu krovnu konstrukciju, koja je jako prepoznatljiva. Napravljen je od precizno skrojenih membrana od PVC poliestera, i ta krovna masa može da podnese i po 1.000 kg težine po kvadratnom decimetru. Ovaj krov visi sa estetskog čeličnog rama koji se prostire duž čitavog stadiona i težak je oko 2700 tona. Metalni kablovi koji povezuju krov sa ramom su teški 420 tona. Krov je postavljen tek nakon obnove uoči Svetskog Atletskog Šampionata 1993. godine. U toku nekoliko prvih nedelja po početku rekonstrukcija na i oko stadiona, pronađeno je 18 nedetoniranih bombi koje su ostale od bombardovanja Štutgarta u IH Svetskom ratu.

Mestalja

Valensija, Španija

• Konstruisan: 20.05.1923
• Kapacitet: 55000
• Dimenzije: 105x70m

Stadion Mestalja (šp. Estadio Mestalla) je stadion fudbalskog kluba Valensija. Kapacitet stadiona je 55,000 sedećih mesta, a po veličini je peti stadion u Španiji. U 2009, Valensija će se preseliti na Nou Mestalja, stadion koji je trenutno u izgradnji, a nalazi se u severozapadnom delu grada.
Prva utakmica na ovom stadionu je odigrana 20. maja 1923. između Valensije i gradskog rivala Levantea. U početku je stadion primao oko 17.000 gledalaca, da bi se ubrzo zatim proširio na 25.000 mesta zbog porasta popularnosti ovog kluba. Za vreme Španskog građanskog rata stadion je bio teško oštećen. U to vreme služio je kao koncentracioni logor i skladište. Nakon završetka rata Valensija je osvojila nekolicinu trofeja koji su uslovili obnovu stadiona. Pedesetih godina stadion je primao oko 45.500 gledalaca.
Prvi evropski tim koji je odigrao jednu evropsku utakmicu na ovom stadionu je bio FK Notingem Forest. Na ovom stadionu su se odigravale utakmice Svetskog prvenstva 1982. i Olimpijskih igra 1992. Stadion je u periodu od 1969. do 1994. nosio ime Luis Kazanova.