Kristina Kovač

Kolena

Vrelo podne žega se oseća
a meni je vrućina.
Od tog tvog zavodeljivog osmeha,
tvojih usana blizina.

Ti radi stvari, nisu za pitanje,
jer ja sam kao fina.
Bezobrazno mi šapućeš pitanje,
kojom sam ti priznala,
da ti možeš mi sve,
hajde počni što pre.

Kolena mi klecaju kad znam,
da ćeš da me poljubiš.
kao da me ljubiš prvi put.
Kolena još klecaju,
kad znam da polako prilaziš.
Reci mi da nije uzalud,
oprostiću ti ovaj put.

Niko nezna na šta sve prestaješ,
kad spustimo šalone.
Htela ja ili ne, ti me poznaješ,
topiš kao toblerone.

Traje siesta ljudi još spavaju,
ja maza sam popodne.
Moja bedra stalno te sanjaju
baš su tvoje ruke zgodne.

Dok letu primiče se kraj
ja znam da možeš mi sve
hajde počni što pre.

Ti me tako dobro znaš

Voz nam kasni već dva sata,
al' ne smeta mi.
U krilu sam ti zaspala.
Ovo za nas su nova vrata,
ti šapućeš mi, gladan moga mirisa.
Opet sam probala da odem od tebe,
a kao kući se vraćam se.

Ti me tako dobro znaš,
ti me tako dobro znaš.

Vruće pecivo i jutro razbuđuje me,
punih usta ljubiš me.
I pada strašno uzbuđenje,
još smejemo se,
dok nebo otvara nam se.
Toliko godine su prošle a gle nas,
ko nekad jako stežeš me.

Ti me tako dobro znaš,
ti me tako dobro znaš.

Nikada

Prvi put, sad nema te,
da mi suze obrišeš.
Uzima me sećanje, odjednom sve miriše,
na tvoje tople obraze.

Ta tvoja čuvena snaga,
i sjaj, kojim si živela,
svakoga ko te znao,
zauvek si dotakla, promenila.

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.

Nisam ni stigla da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.

Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.

Da l' si sama, ima li nas,
to bi bilo dovoljno.
Jer kako si davala, bila si umetnica,
a ja bih sve to ponovo.

Toliko godina ja sam,
gledala osmeh taj, u grudima nosila te,
i tako ponosila se,
s tobom znaj.

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.

Nisam stigla ni da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.

Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.

Na današnji dan si me rodila,
i nemogu da se ne zapitam.
Da l' možda sada si tu,
da l' posetiš me u snu,
jer noćas sam te sanjala.

Još uvek naručje tvoje,
za mene je jedini dom.
I ne bih patila, jer nisam te
zadnji put, zagrlila.

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.

Nisam stigla ni da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.

Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.

Život je ljut

Sad stvarno mislim da smo otišli daleko,
i prosto neznam kako pratićemo kletvu kući,
jer kada je kasno.

Za neke stvari prosto nisi tako krojen,
i sama kriva sam što život mi je bojen,
sivom umesto zlatnom.

Potpuno sama kriva sam,
u život sam te uvukla.
Nikoga nisam pitala,
i tako mi treba.

I kako ću sada, kad nisam tako mlada,
kako ispočetka da nađem svoj put.
O čemu ću da sanjam i kome da se vraćam.
Da li znaš da bez tvoga osmeha,
život je ljut.

Sve naše godine sad ništa nam ne vrede,
oduvek mislila sam čekaćemo sede nekad,
zajedno negde.

Možda u kućici na moru, koju sanjaš,
al' u životu svaki san,
moraš da ganjaš dugo,
i sa mnogo snage.

Toliko to fali ti,
da mene malo nosiš ti.
Srca će se čaša preliti,
i tako mi treba, treba.

Ko

Mnogo vina se popilo, znam
i vec svice dan
al' kazu da sve sto trezan nece smeti
pijan covek reci ce ti ovako
i to je oduvek tako

Mnogo vode je proteklo, znam
a jos si mi sam
u cekanju mene prodje pola veka
spreman bio si da cekas zauvek
od mene nema ti leka

Ko je saptao dok sam odgovarala
ko me je cuvao od svih gradskih mangupa
ko se to potuk'o, zbog mene glavu gubio
da l' znas, secas li se

Ko je lagao mojim roditeljima
da ne zna gde sam ja
a dobro znao si s kim sam
ko mi se smesio dok sam mu srce slamala
da l' ti zvuci poznato
znam da krisom volis me
svih godina

Oduvek si mi najbolji drug
je l' takav je put
koji je zivot nama odabrao
a ti se nikad nisi dao
ni ja necu, ma, ne dam jedinu srecu

Kazu da kad o nekom sve znas, nestaje draz
ali ja znam ti duse svaki deo
ti nisi ziv i nisi ceo, bez mene
da dises ti ne bi hteo

Ko je saptao dok sam odgovarala
ko me je cuvao od svih gradskih mangupa
ko se to potuk'o, zbog mene glavu gubio
da l' znas, secas li se

Ko je lagao mojim roditeljima
da ne zna gde sam ja
a dobro znao si s kim sam
ko mi se smesio dok sam mu srce slamala
da l' ti zvuci poznato
ko me krisom voleo svih godina

Ko je saptao, me je cuvao
se to potuk'o, secas li se
ko je lagao, ne znam gde sam ja
mi se smesio, da l' ti zvuci poznato
ko me krisom voleo svih godina
ko sto svo to vreme volim tebe ja