Download Rapidshare Serbia Srbija Filmovi Muzika Igrice

Azriel

Еpizoda 11
Naličje pacifikacije NDH

Emisija govori o nezavisnoj državi Hrvatskoj 1942. godine. To je vreme kada Nemci primoravaju ustaški režim Ante Pavelića u Zagrebu da obustavi masovnu likvidaciju Srba, jer je taj državni terorizam imao za posledicu rasplamsavanje ustanka.
Nemački vojnik, predstavnik u NDH, pitao je Pavelića: "Recite mi iskreno, da li imate nameru da pobijete baš sve pravoslavce?" Da bi zadovoljili zahteve svojih nalogodavaca, ustaše zvanično menjaju politiku - obećavaju da će sada srpsko pitanje rešavati mirnim, političkim sredstvima.
Šta je to značilo i šta se događalo u sklopu tih mera, a posebno kakvo je naličje te pacifikacije, tema je ove emisije koja otvara sledeća pitanja:
* Zašto je obnovljen rad hrvatskog Sabora?
* U čemu se razlikovao Pavelićev od Stepinčevog programa denacionalizacije Srba?
* Kakva je bila ustaška propaganda optuživanja Srba za zločine u NDH?
* Šta je to hrvatska pravoslavna crkva?
* Da li su postojali ustaško-četnički sporazumi sa ciljem zajedničke borbe protiv komunista?
* Da li su Nemci učestvovali u terorističkim akcijama protiv Srba u NDH?
U ovoj emisiji biće prikazani arhivski filmovi o radu hrvatskog Sabora, o hrvatskoj pravoslavnoj crkvi, o borbama na Kozari i ustaški propagandni filmovi.
Učestvuju: prof. dr Branko Petranović (Beograd), prof. dr Bogdan Krizman (Zagreb), dr Dinko Davidov (Beograd), Veljko Đurić (Beograd), mr Safet Bandžović, akademik Enver Redžić i dr Rasim Hurem (Sarajevo), publicista Božidar Dikić, akademik Čedomir Popov (Novi Sad) i publicist iz Beograda Momir Krsmanović.

Azriel

Epizoda 12

Posle sloma ustanka, Srbija je prekrivena logorima. Izbeglice iz Nezavisne države Hrvatske, Bačke i sa Kosova nalaze utočište u Srbiji.
Tu je i oko sedam hiljada interniranih Slovenaca. Šef kvislinške vlade, general Milan Nedić, pokušava da obezbedi minimum vlasti, uveravajući nemačke generale u lojalnost. Od Srba zahteva red, mir i rad. "Nemci su naši prijatelji", govorio je Nedić. Bugarska armija dobija od nemačke komande okupacionu zonu do nadomak Beograda.
Mađari u Bačkoj i Bugari u južnoj Srbiji početkom 1942. sprovode zločinačke odmazde zastrašujućih razmera.
Epizoda otvarana nekoliko pitanja:
* Kakva je bila sudbina partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji početkom 1942. godine?
* Da li je za Srbiju bilo mesta u nemačkom "novom poretku"?
* Kakvo je bilo držanje vrha srpske pravoslavne crkve prema Nediću i Nemcima?
* Kakav je bio stav nemačkih vlasti prema četnicima?
* Kakva je Nedićeva uloga u sprovođenju nemačke odmazde i njegov humanitarni rad na zbrinjavanju izbeglica?
Osim prof. dr Branka Petranovića (Beograd), stručnog konsultanta serije, učestvuju i istoričari: dr Venceslav Glišić (Beograd), Karl Hajnc Šlarp i Herman Zundhauzen iz Nemačke, akademik Čedomir Popov (Novi Sad), Branko Mihajlović, sin Draže Mihajlovića, logoraši i drugi svedoci tadašnjih događaja.

aelite

Epizoda govori o najposvađanijoj vladi koja je posle vojnog sloma 1941. godine stigla u London. U ovaj grad izbegle su vlade i drugih okupiranih zemalja: Grčke, Norveške, Čehoslovačke i druge.
Jugoslovenska vlada, i pored ugleda koji je uživala zbog puča 27. marta kojim je odbacila pakt sa Nemačkom, nije bila dočekana sa oduševljenjem. "Bolje bi bilo da nisu ni dolazili, govorio je britanski premijer Čerčil. Šta se događalo u samoj vladi, kakvi su odnosi bili između vlade i kralja, prema Draži Mihailoviću - čućemo od istoričara i svedoka iz Velike Britanije i Jugoslavije.
Posebno je zanimljivo britansko držanje prema jugoslovenskoj vladi u prve dve godine rata. Propaganda u Americi i Engleskoj tada stvara legendu o prvom gerilcu Evrope - generalu Mihailoviću.
U emisiji govore: major vazduhoplovstva jugoslovenske vojske Svetozar Lolić, britanski obaveštajac Džulijan Emeri, istoričar iz Londona dr En Kej, princ Tomislav Karađorđević, istoričar iz Moskve dr Leonid Gibjanski, dr Veselin Đuretić (Beograd), prof. dr Dragoljub Živojinović (Beograd) i prof. dr Branko Petranović (Beograd).

jsale78

upload maliodplav

aelite

Jugoslavija u ratu, 16. epizoda - Britanski ulog ili zavera

Krajem 1943. dolazi do promene britanske politike prema pokretima otpora u Jugoslaviji.
Čerčil odlučuje da napusti četnike Draže Mihajlovića i pruži podršku komunističkim partizanima pod vođstvom Josipa Broza. Na prvi pogled, nastao je paradoks. Kralj i vlada u Londonu uživaju englesku podršku, a britanski premijer ne samo da utiče na mladog kralja, nego kontroliše i jugoslovensku vladu i njene komunikacije sa ministrom vojske u otadžbini.
Mihajlović je slavljen u Engleskoj kao prvi i najhrabriji gerilac Evrope i onda dolazi zaokret.
Četnička neborbenost i strategija čekanja povoljnog trenutka, koju su im sugerisali samo Britanci, zvanično postaje glavni razlog za njihovo odbacivanje.
U ovoj epizodi traže se odgovori na pitanja:
* Zašto je britanski premijer krajem 1943. zaključio da general Mihajlović ne može da obnovi Jugoslaviju, a maršal Tito može?!
* Šta se to dogodilo u planovima Vinstona Čerčila? Nisu li možda frizirani izveštaji Ficroja Meklina koje je slao britanskom premijeru iz Titovog Vrhovnog štaba i komunistička zavera u SOE (specijalna Britanska izvršna služba, osnovana 1940. sa ciljem da se sakupljaju informacije u pozadini zemalja koje je okupirao Rajh) stvarali lažnu sliku o partizanima koja je prevarila Čerčila - što mnogi danas smatraju pravim razlogom za prihvatanje Tita ili su u pitanju neki drugi dalekosežniji politički razlozi koji su pronicljivog britanskog premijera naveli da odluči da je unosno investirati u Tita.
Ovo je osnovna dilema koju osvetljava ova epizoda.
U emisiji učestvuju: dr Eni Kej (Kembridž), dr Marko Viler (London), Bazil Dejvidson, šef odeljenja za Jugoslaviju pri SOE, dr Veselin Đuretić (Beograd), prof. dr Stevan Pavlović (Sautempton, Engleska), Vladimir Velebit, šef prve partizanske misije u Velikoj Britaniji, Nora Belof (London), Piter Kalvokarese (London), kapetan Piter Kemp, britanski komandos (London), prof. dr Holm Zundhauzen (Berlin), Majkl Lis, britanski komandos kod četnika (London), dr An Lejn (London), Džin Hauard, šifrant Vinstona Čerčila (London), Dominik Flesati (London) i drugi.

aelite

Jugoslavija u ratu 1941-1945 epizoda 15 - Federacije

Tokom 1943. godine, Jugoslavija ili neki njeni delovi, kvislinške tvorevine, bili su predmet političkih i državnih kombinacija, pre svega Nemačke i Engleske.

Pravljeni su planovi i praktični koraci o stvaranju širih ili manjih državnih tvorevina koje bi posle rata trebalo da prurede ovaj deo Balkana i srednje Evrope. Najpoznatiji su pokušaji Engleza da se već tokom rata formira federaciju u koju bi ušle Kraljevina Jugoslavija i Grčka.

S druge strane, opunomoćeni predstavnik Rajha u Beogradu, Herman Hojbaher, uporno je radio na federaciji Srbije i Crne Gore. Političko voćstvo Narodnooslobodilačkog pokreta iniciralo je stvaranje balkanske federacije u koju bi, posle rata, ušle Jugoslavija, Grčka, Bugarska i Albanija.

Ministar jugoslovenske vojske u otadžbini Draža Mihajlović imao je svoje kombinacije. Vatikan se zalagao za podunavsku federaciju, muslimanski politički vrhovi u Sarajevu sanjali su o panislamskom savezu, ustaše projektovale Jadransku federaciju Hrvatske, Crne Gore i Albanije.

Samo dve godine pošto su Nemci razbili Jugoslaviju na deset delova, svi su smatrali da ove usitnjene tvorevine nemaju uslova za posleratni opstanak.

U emisiji govore jugoslovenski, britanski, ruski i nemački istoričari i učesnici i svedoci.

Urednik: Božidar Nikolić
Scenario: Božidar Nikolić, Božidar Zečević, Milan Kundaković
Reditelj: Milan Kundaković

DeBurek

Rts-od danas nastavlja emitovanje serije Jugoslavija u ratu 1941-1945 od 17 epizode a ima ih ukupno 25 tako da ako je neko u mogucnosti da snimi i da izbaci to bi bila ludnica.

Dubac

Tako je.Mislim da su vec bile i epizode 17 i 18.Da li neko ima mogucnost da ih postavi ovde?