“Titanik” pod zaštitom UNESKO-a

“Titanik” pod zaštitom UNESKO-a


Izvor: Tanjug


Olupina putničkog broda "Titanik", koja već 100 godina leži na dnu Atlantskog okeana, biće od ovog meseca pod zaštitom Organizacije Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), saopšteno je danas iz ove organizacije.

Fotografije Titanika sa izložbe u Belfastu (Foto: Beta)

S obzirom da je britanski kruzer potonuo u međunarodnim vodama, nijedna država nije imala jurisdikciju nad njegovim ostacima. Nakon jednog veka, međutim, olupina će se naći pod zaštitom UNESKO-a, u skladu sa Konvencijom o zaštiti podvodnog kulturnog nasleđa iz 2009. godine,

"Od ovog trenuta, države potpisnice konvencije mogu da zakonski kazne svaki akrt uništenja, pljačke, prodaje i razmeštanja predmeta nađenih na mestu potonuća", navodi se u saopštenju UNESKO-a.

Države potpisnice "mogu da preduzmu sve neophodne mere kojim raspolažu kako bi zaštitile olupinu i osigurale da ljudski ostaci koji se tu nalaze imaju dostojan tretman", ističe UNESKO.

"Potonuće Titanika je upisano u sećanje čovečanstva i srećna sam što će to mesto ubuduće biti pod zaštitom Konvencije UNESKO-a", kazala je generalna direktorka organizacije Irina Bokova, navodeći da postoje na hiljade takvih mesta u svetu koje, takođe, treba zaštititi.

"Sve su to uspomene na ljudsku tragediju prema kojoj se treba odnositi s poštovanjem", istakla je ona.

Putnički brod "Titanik" udario je u ledeni breg tokom svog prvog putovanja Atlantikom. Potnuo je u noći 14. aprila 1912. i od tada je na dubini od skoro 4.000 metara, ispred kanadskog ostrva Njufaundlend. Tom prilikom je poginulo 1.514 osoba.

Potonuće Titanika smatra se jednom od najvećih pomorskih katastrofa u istoriji.

Olupina čuvenog broda otkrivena je 1985. zahvaljujući modernim podmorskim tehnologijama.

Sveštenici sa "Titanika" bi mogli biti proglašeni svecima


Tanjug |




Tri katolička sveštenika sa broda “Titanik” mogli bi biti proglašeni blaženima, pošto su pokazali izuzeto požrtvovanje odbijanjem da uđu u čamce za spasavanje pre drugih putnika koje su hrabrili, za njih se molili i blagoslovili njihove zemaljske grehe.



Kako je prenela Verska informativna agenicja (VIA), o njihovim podvizima su svedočili preživeli, a sve je više i zahteva da se oni uvrste u svetitelje.

Reč je o svešteniku Tomasu Bajlsu iz Engleske, rođenom 1870. godine, koji je putovao u Nujork na venčanje svoga brata.

Drugi je benediktinski monah P. Purišić, koji je u Ameriku putovao da bi u Minesoti osnovao manastir i treći je mladi sveštenik Juzas Montvila, livanskog porekla, koga su u carskoj Rusiji proganjali, pa je odlučio da emigrira u Sjedinjene Američke Države.